Естетика

Библијско воће: Нар

Милена Стефановић

У Светом Писму помиње се шест врста воћа. На десетине пута. Воће у библијским причама има важну улогу, из чега произилази његов друштвени и симболични значај. Једно од најстаријих и најзначајнијих је нар. Нар је јединствена и мистериозна воћка. Још од Старог Египта, Јевреји су повукли љубав према нару, који је за њих нешто посебно. За древни Израиљ, воће као нар је много више од хране, има изузетан религијски значај и видно место у култури свакодневице. Од веровања да нар садржи тачно 613 зрна, следствено 613 заповести у Тори, до брања нара које се поклапа са Даном помирења, прославе Нове године и посебних молитви везаних за нар; први цар Саул седео је под дрветом нара (1 Сам. 14,2). Још од библијских времена људи су добијали имена по воћу и та пракса траје до данас. Тако нар (Rimmon), може бити лично име (2 Сам. 4, 2), и име града (ИНав. 15, 32). Ово царско воће помиње се на више места у Старом завету.

Као украс, нар се појављује на Ароновој свештеничкој одежди (Изл. 28, 33-34). Мојсију је Бог наредио да стави извезене нарове – шипке од порфирне, скерлетне и црвца (црвене) поређане наизменично са златним звончићима, вероватно обликованим као цвет нара. Арон је ту тунику носио када је служио Господу. Звончићи су присутни ради звука којим се обележава прилаз и улазак свештеника у Светињу над Светињама, а нарови на плашту означавају праведност и светост. Појављује се у метафорама као нпр. у Песми над песмама (4, 3.13; 6, 6.10; 7, 12).  Према једном од тумачења, старозаветни текст може да се односи на новозаветни контекст. У хришћанском тумачењу нар се односи на Цркву, због унутрашњег јединства мноштва зрневља у једном плоду (1 Кор. 12, 12- 27), као невесту Христову (Ис. 53, 10).

Нар - поштење и непосрамљеност (црвенило образа), значење се изводи из  кришки нара поменутих у Песми над песмама. Представља благостање, избор из обећане земље. Плод нара означава добру земљу, земљу изобиља и благостања у коју ће Господ увести Израиље после 40 година (Пнз. 8, 8). Као предмет благослова, да нас у вери благосиља Бог (Аг. 2, 19). У клетви (Јл. 1,12). Као објекат наратива, воће које рађа (Бр. 13, 24). Нарови се помињу у причи када Мојсијеви шпијуни испитују земљу Хананску у којој тече мед и млеко. Доносећи нар и лозу са гроздом као доказ, јер нар расте и на виновој лози, они земљу приказују као добру и родну. Испред Соломоновог храма на два стуба од мједи (бронзе) били су уплетени нарови као плетенице од врха до средине стуба (1 Цар. 7, 18-20) и (Јер. 52, 22-23). Нар од слоноваче са натписом на јеврејском, једина је реликвија која је остала од Соломоновог храма.

Занимљива, разноврсна тумачења и већина симболике нара долазе од аспеката који упућују на његов облик, боју, унутрашњу структуру и сок. Хиљадама година, нар је сочно и слатко воће, дубоко црвене боје, са обиљем коштуњавих бобица (данас, често накиселих). Нар је сматран светим у многим религијама света. Поштован је кроз векове због својих лековитих својстава. Сматра се да поседује способност да продужи живот и веза је између света живих и света мртвих. У кољиво се додају зрна нара која симболишу слаткоћу Небеског царства. У скоро свакој религији нар се користи као симбол са јединственим профилом. Упућује ка симболизму области: живота и смрти, рођења и вечног живота, плодности и брака, изобиља и просперитета.

Пошто нар није наше аутохтоно воће, порекло речи је турско или можда, персијско (annar). Територија простирања нара пружа се од Ирана до Египта, са центром на Блиском Истоку. Касније обухвата Средоземље, тако да стиже код нас као шипак. Воћка се, иако егзотична, примила и одомаћила. Нар, шипак, медун, сладун, код нас нема тако истакнуто место у религиозној пракси и култури као код других народа, али има извесну улогу у домаћем култу и употребљава у неким узречицама. Према Чајкановићу, налази се на трпези за Бадњи дан, а ујутро на Божић један младић са наром обилази око куће и говори: ”Добро јутро, доме! Мир Божији и Христос се роди!“. У оквиру аграрног култа, ставља се у џак са семењем са којим почиње сетва, а по варошима у Херцеговини, млада приликом уласка у кућу доноси шипак са дукатом унутра и ставља га на огњиште. Изузетно моћна слика. Део је прославе Ђурђевдана и празновања Богородичиног појаса. Нашао се и на нашим пиротским ћилимима као један стилизовани мотив који употпуњава представу ћилима - врта. 

Од латинског назива pomum (свако воће, јабука) и granatus (има у себи зрна), и плода у облику крупне јабуке, изведени су заједнички називи на разним језицима као granatapfel или pomegranate, што упућује на помисао да је нар био плод искушења или, како неки научници претпостављају, да је библијски нар воће Дрвета живота због симболике која га одликује, аутентично воће Еденског врта (Пост. 3, 22).  Вртови са воћем представљају једно од најлуксузнијих делова древних палата. Вероватно се дрво нара налазило у чувеним Висећим вртовима. Мада научници, пошто нема археолошких доказа, верују да су то били вртови асирске Ниниве. Познато је да су Асирци уживали у вртовима, бавили се спортом и пловидбом, јер су вртови били снабдевени водом. У жућкастим пространствима оазе зеленила биле су прави рајски визуелни доживљај. Вртови шипака помињу се у Песми над песмама. Каснији наследник вртова је идеализовани рустични воћњак на имању.

Јеврејима нар представља праведност, а хришћанима живот и наду на вечни живот. Јединствен пример у хришћанској уметности касне антике је мозаик са представом Христа са христограмним ореолом, окружен плодовима нара који симболизују вечни живот. Нарово дрво и плодови могу се наћи на рановизантијским подним мозаицима базилика у Македонији, на којима су представљене рајске баште.  Представљен нар у руци у антици је симбол смрти и крви. Он симболише повратак пролећа и подмлађивање, a у хришћанству представља наду у бесмртност и васкрсење душе. Ботичелијева Богородица и Христос Младенац држе у руци нар са отвореном кором, симбол Христовог страдања и Васкрсења. Отворен плода нара упућује на Божију милост, зрна на многоразличитост премудрости Божије (Еф. 3, 10), цветање на плодност, а сок на отвореност и (јеванђељско) дељење са другима (Пнп. 8, 2).

За Римљане нар је означавао брак. У античкој Грчкој део је митологије  посебно везан за причу о Персефони. Представљан у уметности, посебно у скулптури као воћка, али и као сфера и круна. Паусанија у II веку каже за нар да је мистериозно воће, прекривено (светим) тајнама. Код Грка је нар данас симбол обиља, плодности, среће и напретка, везан за значајне велике празнике као Божић и Ваведење Пресвете Богородице. Традиционално се уноси у нов дом и доноси на дар. Присутан је на свадбама, празничном столу и прослави Нове године.

Извор: Православље- новине Српске Патријаршије, бр. 1146, 15. децембар 2014. године

.