Естетика

Родченко и Степанова – дизајнери руске авангарде

Aутор: Милена Стефановић

Милена Стефановић, designed.rs

Руска дијаспора и руска авангарда дали су допринос развоју и образовању културе дизајна.

Актуелан је осврт на модернизам и пионире дизајна.

У Државном музеју ликовних уметности А. С. Пушкин у Москви (ГМИИ им. А. С. Пушкин) донедавно била је постављена изложба посвећена раду водећих уметника руске авангарде који су дали подстицај развоју главних уметничких праваца XX века, на којој се представила и њихова улога наставника и оснивача прве совјетске школе дизајна. Назив поставке “У гостима код Родченка и Степанове”, као “територије нове уметности”, укључује и радове њихових ученика.

Њихове oригиналне идеје утицале су на даљи развој дизајна како у Русији, тако и у свету. - Још увек су релевантне, како наглашавају у Московском музеју дизајна, који је на основама овог богатог културног наслеђа припремио овогодишње представљање Павиљона Русије на “ЕXPO 2015” у Милану. 

Јединствени дизајн, који се чита и данас у савременом графичком дизајну, посебно у типографији, где се користи исти концепт.

Уосталом, ове године имаћемо прилику да се сретнемо са радовима руске авангарде, чија ретроспективна изложба стиже из Санкт Петербурга, како је најавио актуелни министар културе и руски ђак.

Непосредан повод за поставку је обележавање 120-годишњице рођења Варваре Степанове (1894-1958) која је била камарад и супруга, пријатељ у животу и уметности Александру Родченку (1891-1956). У њеном раду види се утицај конструктивизма, кубизма и футуризма, покретима којима је посветила свој рад да створи револуционарне промене у друштву. Њен значај огледа се у развоју руске визуелне културе за време револуционарних година (креирала геометријске конструкције, типографију, плакате, књиге, сценографију, позоришне костиме, текстилни и модни дизајн). Овај пар служио је народу.

У Мицићевом авангардном часопису “Зенит” (Руска свеска бр. 17-18, 1922) објављиване су репродукције Александра Родченка и других конструктивиста.

Колико је значајно њихово наслеђе и видан њихов утицај, показују учестале изложбе посвећене њиховој уметности.

Актуелна је поставка у Новој галерији (Neue Galerie New York) у Њујорку “Руски модернизам: укрштени смерови немачке и руске уметности“  (да ли је изложбом прекршен ембарго!?). У Музеју модерне уметности (MoMA) 90-тих година прошлог века приређене су две изложбе посвећене сликарству Попове и Родченка, а у лондонском Тејт Модерн (Tate Modern) 2009. године изложба која спаја њихово стваралаштво, “Родченко – Поповa”.  

Међу конструктивистима, мени омиљена, Љубов Сергејевна Попова (1889-1924) сликар и дизајнер, једна од пионира авангарде, радила је заједно са Степановом на новом дизајну текстила, чему је посвећена једна тематска целина изложбе у Пушкиновом музеју. За њу је сликарство било конструкциони процес, као и авангардно експериментисање у театру. “Руски авангардни театар: рат, револуција и дизајн” изложба у музеју Викторија и Алберт (V&A) у Лондону била је отворена до пре кратког времена. 

Бројне су реминисценције, нарочито у музичкој кроз плакате, али и у модној индустрији.Конструктивизам Попове и Степанове оживљен је кроз савремено виђење Роксанде Илинчић. 

Пошто су се Родченко и Степанова као уметници и дизајнери опробали у различитим медијима, поставку у Москви сачињавало је преко 250 разноврсних експонатакао што су: слике, оригиналне и штампане графике, портрети, скулптуре, фотографије, колажи са апстрактним композицијама, (рекламни и пропагандни) плакати, паковања, костимографија и сценографија за позориште и кино, текстил, одећа, просторни дизајн – намештај, опрема за кухињу (керамика), светиљке и лични предмети из архиве. Све то, постављено je у девет тематских целина.
Обухваћен је период од 1910 - тих до средине 30 - тих година.

На овај начин омогућено је посматрање развоја рада овог уметничког пара, од симболизма кроз апстрактно-геометријско сликарство (од 1910. у Русији се развија нова уметност - супрематизам) до конструктивизма као резултата бројних уметничких експеримената.

За Александра Родченка, то је потез од уметности до дизајна, и од апстракције до реалности.

Незаборавни плакати, насловне стране, авангардна ликовна, графичка и типографска решења. Коришћен је апстрактан језик - геометријски… наглашено динамичке дијагоналне композиције, елиминисање непотребних детаља, јаке боје, колористички контраст (црвено-црно, ово се свиђало још некоме). Плакати постају вид уметности.

Интензивно се користе речи, а троугао, најчешће црвени, се визуелно појачава и пројектује изван правоугаоног простора. (актуелан тада, био је и љубавни - брачни пар Брик + Мајаковски; давно, у БИГЗ-у купила сам епистоларни роман Мајаковски - Лили Брик, а писма која јој је писао, на крају су се завршавала цртежом псетанцета, као опис његовог односа према њој)

Социјализација модерне уметности и њено преношење у живот – пропагандни возови и бродови као Црвени козак и Црвена звезда су развозили до фронта и најудаљенијих крајева државе књиге, слике, новине и агитаторе.

Насловне стране са штампаним словима, геометријском апстракцијом и фотомонтажом (илустрацијама).

Текстови који се очитавају кроз типографски дизајн.

Родченко је био инспирисан околностима и револуцијом 1917. која је на њега утицала, као и на друге уметнике руске авангарде који су то сматрали остварењем футуристичког сна о индустријализацији, рату, машини, енергији, великом динамизму… осећали су да почиње нешто НОВО… оптимизам, залет, перспектива новог живота (убрзана урбанизација, масовна производња, описмењавање, борба против глади).

Материјали – индустријски, уметност – научна.

“Будућност - наш je једини циљ.” – гласи њихов проглас. То обухвата и промену стила и начина свакодневног живота.

Одбачена је “уметност ради уметности” у корист уметности као праксе усмерене ка новом друштву у социјалистичке сврхе. И комунизам је почео да привлачи велики део следбеника и симпатизера.

Авангарда је била убеђена да уметност није привилегија елите и изолованог појединаца, већ да је уметност живот и догађај који припада свима. Уметност је витална људска потреба и сваки човек може да буде активан у стваралаштву. И кренули су у акцију… Конструкцију новог света, верујући у моћ уметности.
Уметност оријентишу ка униформности = кроз уметност пропаганде спроводили су уметнички и политички програм.

Од Октобарске револуције промовише се културни развој и сарадња између уметника и државе. Лењин је задужио једног апартчика да комуницира са уметницима, којима се додељују задаци политичке пропаганде, осмишљавње костима, спектакла за народ (концерти, рецитали, митинзи, поворке, суђења народним непријатељима), уређење града, осмишљавање парола и слогана, плаката за пројектовање > резонирања са широким народним масама у циљу довођења те исте масе до револуционог заноса…

Чак је и јуриш на Зимски дворац изведен као масовни хепенинг. Никада се у Русији није живело толико на улици кроз свакодневне облике   комуникације.

Преносe се идеали револуције кроз уметност и њено текстуално и сликовно изражавање. Уметност се нашла између пропаганде и утопије, јер су утопијске идеологије увек мотивисале уметнике (филмске ствараоце, дизајнере…).

Овај период био је кратког даха, већ 1924. диктатура је завршила са слободом у уметности, замењујући уметност у режиму.

На изложби су била изложена три монохроматска платна којима је на изложби “5x5=25” у Москви Родченко објавио “крај сликарства” 1921. године, и фокусирао се на графички дизајн, фотографију и фотомонтажу - филмичне медије који комбинују и супротстављају фотографске фрагменте.

Радио је са пријатељима песницима, а најплоднију сарадњу имао је са Владимиром Мајаковским на пропагандним часописима намењеним масовној дистрибуцији. Мајаковски је пригрлио циљ Родченка да допре до совјетских пролетера, пре него до уметничке елите. Уметност је гурана у свакодневни живот.

Дизајн амбалаже, тандем Родченко-Мајаковски и кутија за карамеле.

Заједно су произвели рекламне плакате, књиге и неколико часописа. Један од заједничких пројеката “Њој и мени” – прва је фотомонтажа коју Родченко користи у дизајну књиге. Илустрација пружа жив контрапункт дугачкој љубавној песми коју је Мајаковски написао својој музи Лили Брик, чији портрет представља профутуристичку естетику.

Руски конструктивизам је важан део модернистичког помака у фотографији. Маљевичев ученик Родченко, већ 1924. познат као дизајнер, освојио је традиционалну фотографију са слоганом: “Наша је дужност је да експериментишемо.” 

Фотографија је постала средство визуелног представљања интелектуалног конструкта, а уметник “уметник - инжењер”. Нове визије. Нове идеје. Нове форме.

Неуморне уметничке енергије, промовисао је концепт руског конструктивизма у свету. Писао манифесте за скоро сваку серију фотографија у које је унео дизајнерске елементе. Сматра се генијем фотографије. Естетички експерименти, чудни углови, које је добијао захваљујући лајка камери 125, а посматрач је могао да види свет из нове перспективе. Већ 30-тих , фотографија се инструментализује од стране државе. Иронично, али Родченко је избачен 1931. из групе Октобар коју је основао 1928. јер је одбио да прилагоди свој стил рада новим временима.

Концентрише се на спортску фотографију, снимке парада и др.

Значајан је Родченков рад за магазин “Леви фронт уметности” (ЛЕФ) чији су уредници били Осип Брик и Владимир Мајаковски.

Брик им је рекао да би уметници требало да се посвете индустријској производњи… потписали су и прогласили “уметност је живот” и прогласили “стварање уметности за апсолутну вредност и конструктивизам као једину формулу изражавања”.

“Нови ЛЕФ“ писао је о школи дизајна која се звала “Виша – уметничко – техничка  радионица“ (ВXУТЕМАС, касније ВХУТЕИН) легендарној школи модернизма, где су и настали први експериментални снимци Родченка као креатора “нових фотографија”. Уз нову власт, нове идеје лепоте, створени су нови правци: у архитектури, сликарству, позорушту и свакодневној моди. Конструктивистички радови су имали рационалну архитектонску композициону структуру. Пост-револуционарна естетика дизајна одређује одећу совјетских грађана/ки, која је практичнија, функционалнија, комфорнија и другачија него пре револуције. Лепота је секундарна. Строга палета боја подређена је новој идеологији.

Дизајнерски рад му је највише повезан са авио компанијом Добролет за које је радио паковања, оглашавање, лого и плакате.

“Степанова. Биомеханика“ одељак који сам поменула, представља радове из области сликарства, цртања, културе, заната који одражавају тему игре, комбинаторике, геометрије и стилизованих људских фигура са елеменатима композиције.

Ослањање на једноставност народне фолклорне традиције. Степанова се показала као прави дизајнер. Она и Попова су ишле у фабрике да истражују које тканине могу да се произведу и осмишљавале фабричке шаблоне за “масовну производњу”, радну/ичку одећу, неку врсту униформе. И сценски и спортски костим. Дизајнирале су и дневне хаљине, сопствену моду. Степанова је носила своје дизајниране хаљине. Уметничко – конструктивистичке скице којима је Степанова исказивала посебан критеријум функционалности. Није обраћала пажњу на пол и класне разлике. Женско тело је трансформисала у чист покрет.

Централни комитет бољшевичке партије 1932. окончао је авангарду и наредио нов покрет - ка социјалистичком реализму, Стаљиновој тоталитарној утопији. Њихова уметност није више била потребна, Стаљин их је једноставно, одбацио …

Уметничка дела авангарде су пребачена у музејске депое, а уметници поништени - како пише Лазар Трифуновић - на суров начин завршено је једно од најблиставијих поглавља модерне уметности.

 

 

Извор: designed.rs